| |
„Ladies Night“ je tematska okosnica i zvaničan naslov noćnog programa, kojim je završeno i treće veče Beogradskog jazz festivala.
U dvorani Kolarčeve zadužbine nastupale su Sinne Eeg, danska džez pevačica, i Alice Russell, jedna od poznatijih, britanskih predstavnica soul revival-a. Program je bio koncipiran tako da, kroz različitost muzičkih stilova i senzibiliteta dve dame, bude muzike za slušanje, uživanje i ples.
Sinne Eeg je bila među izvođačima o kojima se relativno malo govorilo pre početka BJF-a. Ipak, kada je oko ponoći zakoračila na scenu, dočekao ju je auditorijum popunjen do poslednjeg mesta. Koncertna dvorana na Kolarcu se ambijentalno dobro uklopila u repertoar koji je danska pevačica pripremila za nastup pred beogradskom publikom. Sinne Eeg i prateći bend nisu džezeri koji „obaraju s nogu“ virtuoznošću svirke (što ne znači da sviraju loše). Kompozicije su aranžirane tako da u prvi plan ističu snažan, ženski vokal. Klavir i minimalnistička bubanj i kontrabas sekcija, pre svega, igraju ulogu muzičke pratnje uz poneko, kratko „proširenje“ za pojedinačni, instrumentalni solo. Dama zvonkog glasa, samouverenog i elegantnog nastupa, zvučala je sigurno i ubedljivo do kraja jednočasovnog koncerta. Osim poslednjeg Don't Be So Blue albuma, Sinne Eeg je otpevala i nekoliko pesama sa izdanja Waiting For the Dawn i jedan jazz standard. Koncert je završen sat vremena posle ponoći, kada je usledila polučasovna pauza za tonsku probu Alice Russell.
Oko pola dva, pomenuta Britanka je na pozornicu izvela petočlani bend (gitara - bas gitara - bubanj - klavijature - violina). Harizmatičnoj pevačici je trebalo nepunih deset minuta da „rearanžira raspored sedenja“ na Kolarcu. Moćan, prodoran vokal u stilu Aretha-e Franklin i dinamična svirka koja kombinjuje mnoštvo različitih uticaja (najviše acid jazz-a i funk-a, ali i soul-a), pokrenuli su plesni ringišpil kom je publika ostala dosledna do kraja večeri. Sa poslednjeg izdatog albuma (Pot of Gold, 2008.) Alice Russell je otpevala „Living the life of a dreamer”, “Let us belong”, “Hunger”, “Two steps”, a onda nekoliko novih pesama i obradu „Crazy“ Gnarls-a Barkley-ja. Nakon sat i po svirke i jednog (ali produženog) bisa, bend je napustio dvoranu pomalo iznenađen vatrenošću podrške koju je dobio na festivalu.
Utisak večeri je da lagani tempo s početka prvog nastupa i plesna groznica kojom je završen program „Ladies Night“ čine kombinaciju koja idealno odgovara temperamentu posetilaca noćnih koncerata na BJF-u.
tekst - duŠica kovaČ
fotografije - nebojŠa miĆkoviĆ
|
|
